Zapa�anje jednog triatlonca debitanta
Odakle po�eti, od kraja pa re�i bilo je dobro, ludilo, novo nezaboravno iskustvo, malo naporno ali slatko ili od po�etka pa po redu.
Si�an se prije malo manje od 3 godine Toni i ja smo svratili do Pavi�a, jer je Toni odlu�ija trenirat triatlon.
Prvi susret, razgovor u ugodnoj atmosferi: �to je triatlon, koje su discipline, treninzi, natjecanje, itd.
Tonijev put znate ,a ja �u vam reci svoj.
Ujutro posao, pa obid, �asa-2 crnoga, po ure ubit oko, popodne radit, uve�er �o�istit� frizider, popit pivu-2 i po
nutele prije spavanja i tako iz dana u dan, a vikendom malo ze��e.
Onda jednoga dana to�nije 23.1.2013. igrom slu�aja u 23:23 nakon nutelle stanem na vagu i to u mudante
da mi roba nebi dodala koji dkg. Balanca je stala na 103 i odluka je pala � gotovo je, moran prominit jer
�u puknit ka dinja. I dalje radim ujutro i popodne, ali prije posla nesto od 3 sporta, a umisto spavanja
posli obida i ve�ernje nutele ne�to od 3 sporta.
U petak su me pukle emocije, ne samo mene nego cilu familiju. K�eri mi je bila promocija, postala
je doktor medicine, pa se mislin koliko truda i muke je ulozila u proteklih 6 godina da bi do�la
do cilja, stoga sam odlu�ija idem na Marjan na trku. Doma su mislili da je zajebancija sve do
jutros dok se nismo Toni i ja spakovali.
A ludo je pocelo, budenje u 4, Baloo (pas) me diga jer mu pivalo u stumiku, nesto ga je uredilo,
pa smo ja i on glavinjali po Mertojaku do 5 ipo. Na putu do Marjana sve san upute dobija od mlajega,
triba� na plivanju ovo, na biciklu ono, a na tr�anju to i jo� govori zagrij se plivaju�i, a ja u�a na
krivo misto i zagrijava se 500m, taman do�a na start kad je Pavi� reka pozdravite debitanta, do starta
jo� 10 sek, a meni puls na 120, ali �ta je tu je.
Trka je krenila, plivaj, plivaj, a nigdi skala, kad san do�a na suvo, Pavi� govori 14:04, a
ra�una san ispod 14, ali me zajeba Baloo i zagrijavanje, ali dobro idemo dalje. Do�a san u
zonu, sredija se i sija na Raminu, taman krenija, kad Suncica vi�e di je majica. Vratin se
oblacin je priko kacige, naravno ne ide, zaplea san se i zagropa, skidan kacigu i ispo�etka.
Po�etnicka gre�ka, drugi put �e bit bolje. Raminu san vozija malo sam, a ostatak iza Ive i Mladena.
Pro�lo je i tih 20km i do�lo tr�anje. Mislin se sta je mlaji reka, kako trcat, ali jbg �ujen samo
sebe kako pu�en ka tuljan. Tr�en, tr�en, pro�lo me njih par do okreta na vratima, ali mogu se
pohvalit da san i ja pro�a dosta njih koji su i�li �etaju�i na kupanje. Bli�i se kraj trke i
ulazak u cilj, te do�ek ostalih natjecatelja pljeskom.
Banana se izila, sok se popija, triba po� doma, dolazi �kare i govori: �sad si
najeba, postat �e� ovisnik ka i svi mi�, no dojmovi i osje�aj s prve trke govore da ne�u imat ni�ta protiv.
Kako zavr�it najlak�e je re� bilo je dobro, ludilo, nezaboravno iskustvo, malo naporno i slatko.
Tekst napisao: Dino Elezovi�
|