SUBOTA - 01.10.2011.


   Buďż˝enje, toaleta, marenda.

   Goge ďż˝ita knjigu o triatlonu. Danas je na rasporedu dio sa naslovom RACE DAY. I taman kad je uzela komad lipoga toploga kruva, za namazat maslo, govori joj Kaďż˝a: ''Ostavi se kruva!'' Goge je blido pogleda. ''Prvo proďż˝itaj jel' se to moďż˝e i smiďż˝ li uopďż˝e.'' Svi smo legli.

   Lagano se to obavilo, naravno uz kontrolu moďż˝e li se i koliko, pa polako na brifing.

   Zafrkajemo Kucu, koji je u Split povoljno kupija novu jaketu u O'Neal-a, da je obuďż˝e, jer se ova tri dana iz petnih ďż˝ila trudi pokazat novu jaketu svekolikom puďż˝anstvu Calelle, ali ga to baďż˝ i ne ide, jer je vanka 28 stupnjeva. Nije je ni danas obuka.

   U kinu smo, tehniďż˝ki delegat je odmlija to u dvadeset minuti. Nije ka Pave, lagano i za zaspat. Nismo puno pametniji, ali smo obavili.

   Po zavrďż˝etku, idemo na sajam, odvajamo se i svak joďż˝ gleda ďż˝ta ga interesira, ja sa Kaďż˝om gledan zonu, ďż˝ator za presvlaďż˝enje, traďż˝imo poziciju za fotkanje.

   Prolazimo priko ďż˝para, kupuju se riďż˝i i manistra, danas riďż˝ot, sutra ujutro manistra.

   Skupili smo se svi u Titanic-u, pa su se poďż˝eli punit bagovi od bicikle i trďż˝anja.

   Goge duck-tapeom lipi ploďż˝ice po okviru. Zezamo je da ďż˝e morat u boks mehaniďż˝arima na po puta da joj to odlipu.

   Kuco je naďż˝a KERUM kesu za pokrit sic od bicikle, da mu se ne priladi.

   Lagano smo se svi uzvrtili, neko u glavi zamiďż˝lja sve potribe i onda pakuje; a neki, koji su poďż˝eli zaboravljat, imaju ďż˝ek-listu na karti pa ďż˝trikaju i pakuju.

   Kaďż˝a je skuvala riďż˝ot, jedemo bez Goge kojoj check-procedura traje od dva do ďż˝etri popodne, mi smo od ďż˝etri do ďż˝est.

   Posli obida zadnja pumpanja, pregledi i pokret.

   Kako se pribliďż˝avamo zoni, sve je viďż˝e likova sa lamicama i valiďż˝ama na ramenima, ďż˝eka se red, pokaďż˝eďż˝ putovnicu, sinjaju te, dobiďż˝ ďż˝ip, provjere jesi li s njm u vezi ljubavnoj i puste te u zonu.

   Zona ka po nogometnog igraliďż˝ta. Kako je tu 1100 bajkova, raďż˝unamo da je to najmanje dva-tri miljuna eura vrijednosti. Slikamo se, naravno i Kerum kesu u moru bicikli, pa u ďż˝atoru za presvlaďż˝enje ostavljamo bike i run bag.

   Na izlazu sreďż˝emo Patrďż˝eviďż˝a, Viďż˝ticu, Govindu i prijatelja Graha kojeg znamo sa splitskog TriStar-a. Slikamo se, a na Dejanovo pitanje jel sve po planu ide odgovaramo da nemamo pojma. Vidit ďż˝emo sutra.

   Goge iďż˝la u more, mi se zavrtili po sajmu, Kaďż˝a i ďż˝kare kupili kompresijske biďż˝ve, pi**a ko ih nema.

   Svi smo u dvoru, maďż˝ta se ďż˝ta ďż˝e bit sutra u ovo vrime. Raďż˝unamo svi po mraku uďż˝ u cilj. Ako niďż˝ta, rijeďż˝it ďż˝emo se vruďż˝ine. Bit ďż˝e friďż˝ko.

   Goge veďż˝erala i otiďż˝la kupit neďż˝to slatko; Kuci i meni moja draga napravila fritaju u malo kruva; ďż˝kare je pun, pa neďż˝e niďż˝ta.

   Vrime nan prolazi u razgovorima svake vrste, zavrďż˝avamo sa teorijama o braku. Naďż˝la se ekipa prava: momak, dvoje sa ''pokojnim'' braďż˝nim drugovima i dvoje u sretnom braku. Tema ide u beskraj. Dobro, niko ne razmiďż˝lja o sutra.

   Kuco ima teoriju da sutra juriďż˝amo na cilj i da smo sritni ďż˝ta ne juriďż˝amo na neďż˝ije rovove. Morbidno.

   Di ďż˝e ova priďż˝a zavrďż˝it i kad, nisan siguran. Kaďż˝a je za sutra ujutro u pet uri skuvala, zna se - manistru. Planovi su razraďż˝eni za ujutro. Dakle moramo samo moďż˝ zaspat i tu smo.

   Moran joďż˝ ovu pisaniju mejlat, da smo friďż˝ki sa vjestima na klupskom fejsu. ďż˝ujemo da se ďż˝ita i da je interesantno. Potrudim se ja uz sve ostalo da tako bude do kraja ove ďż˝torije.

   Sitija san se Maloga Mista i onega po��era sa lapiďż˝on na tintu i knjigon od 12 kili, a mi danas ďż˝itamo svi sve dva minuta posli nego se dogodilo. Ma isto je to lipo.

   Dosta za danas. Sutra je IronMan. Duďż˝ina od Splita do Dubrovnika je za zamislit se, ali ponavljan, niko nas nije tira.

   I dobro me Kate moja napala juďż˝er kad san nehotice uzdaha ďż˝itajuďż˝i knjiďż˝icu sa opison staze - da ne smin uzdisat jer san sam ovo tija i stvarno me niko nije natira i sam san sebi odgovoran.

   Toliko.

  

   NEDILJA - 02.10.2011.


   Budin se u dva ipo, pa u ďż˝etri. Sve ono tekuďż˝e ďż˝ta se punilo dan prije, oďż˝e vanka, a i nije neki tvrd san.

   U ďż˝est manje kvarat zvoni sat, diďż˝en se, grije se manistra, pjat se izija, joďż˝ malo kruva i prďż˝uta, ostali isto. ďż˝kare bez kave ne moďż˝e.

   Svi mutimo piďż˝e i gelove. Pune se boce i boďż˝ice. Na posteju slaďż˝en sve za u more.

   Obavezni toalet i, kad smo sve zgotovili, tek je sedan manje kvarat. Goge govori da partimo jer, ko zna - moďż˝da se bicikli ďż˝ta desilo. ''Bit ďż˝e uvatila plauritu, pa ďż˝eďż˝ joj dat dekot,'' govorin ja. Di ďż˝eďż˝ ranije?

   ďż˝etamo svi po apartmanu ka pasi u kavezu. Nema viďż˝e ďż˝ale, idemo uranit pa ďż˝ta bude. Mrak je joďż˝, bagovi na leďż˝a i kreďż˝emo.

   Po ulicama samo triatlonci i pratnja zaduďż˝ena za fotiďż˝. Kaďż˝a uredno obavlja svoj zadatak. Pune uliďż˝ice istih likova. Isprid ulaska u zonu slikamo se joďż˝ jednom, ulazimo, obilazimo bicikle. Zdrave su, nima straja.

   Deset metri od mene eno ga ďż˝ivkoviďż˝. Pozdravljamo se uz uobiďż˝ajen odgovor na njegovo pitanje ''Jel'sve uredu?'' - neman pojma.

   Bic je spreman, odlazin u ďż˝ator sa bagovima pa dodajen spizu u Bike Bag i ''al kaidu'' sa gelovima i ostalim u Run Bag. Tako mi zovemo oni pojas sa malin smiďż˝nin boďż˝ican za oko pasa. Asocira na pojas sa bombama.

   Kako su svi banci puni, nalazin misto uz rub ďż˝atora za obuďż˝ neopren. Kraj mene se oblaďż˝e muďż˝ i ďż˝ena. Livo lik veďż˝ obuďż˝en, gledan mu noge, a ono lakirani nokti u crno. Ima nas svakakvih.

   Obavljan sve, spreman robu u Streetwear Bag, kaďż˝im je na svoje misto i izlazin vanka. Okupljamo se isprid ďż˝atora, mi ka tuljani, a Patrďż˝eviďż˝ joďż˝ u robi pita di je zahod. A je smiďż˝no smantan profiďż˝, uvik neďż˝to pita di je.

   Izlazimo na tuljansku koloniju na plaďż˝i. Neki su u moru, plivaju. Sarbun od vlage ladan. Iljadu i neďż˝to gumiranih likova ďż˝eka da mu grupu pozovu na start.

   Gledan kako se profiďż˝i spremaju, kad isprid mene osvane Dejan (reďż˝eni Patrďż˝eviďż˝), pita di se ulazi. Nemoďż˝ virovat. ďż˝aljemo ga na pravu stranu.

   Iza njih za dva minuta idu ďż˝ene Pro, pa obiďż˝ne ďż˝ene. Kako ovo reďż˝ ''obiďż˝ne'' ili ''normalne'', kad nisu ni obiďż˝ne, ni baďż˝ normalne. E, iza njih, za dvi minute idemo mi - zelene beretke - svaka grupa svoja boja kape.

   Gogu smo veďż˝ pozdravili, Kuco, ďż˝kare i ja se pozdravljamo, tiraju nas kroz torove, do linije starta tik uz more. Puka je top, starta san sat i bacija se u more.

   Livo san od nas dvista, lagano poďż˝injen, do prve okretne bove san veďż˝ uvatija jednu od ďż˝ena, okriďż˝en prvu bovu, pa sad pravac do slijedeďż˝e pa dalje. Ide lagano, bez napora, nikakav problem, trese me sat, kilometar je puka, veslam dalje.

   Okret livo, pa joďż˝ jedan posli sto metri i onda po pravcu nazad. Tu su me proďż˝le dvi ďż˝ute kapice, neke mlaďż˝e grupe ďż˝ta su startale posli nas. Pri kraju pravca prelaze me i roza kapice. Ka motorini. To je ďż˝panjolska Open skupina. Zamalo profiďż˝i.

   Zadnja okretna bova, pa prema plaďż˝i, joďż˝ smanjujem ritam, obavljam u neoprenu sve ďż˝ta se moďż˝e obavit, joďż˝ par zaveslaja i struďż˝en rukon plaďż˝u, dignen se i vanka san. Polako ďż˝etan po dubokom nezgodnom sarbunu, pliva san uru i osan minuti, prolazin ispod tuďż˝a.

   Na kantunu isprid ďż˝atora se javljan Kaďż˝i - sve pet.

   Sreďż˝en ďż˝karu, on poluspreman, veďż˝ kreďż˝e vanka. Prisvlaďż˝in se prema planu, bez priďż˝e, pakujen bag sa mokrin neoprenon, ďż˝etan prema bajku, obuka san i rukavice i stavija oďż˝ale, dolazin do linije za sist, penjen se i kreďż˝en.

   Polako po zavojima i leďż˝eďż˝im policajcima jedan ipo kilometar do izlaza na cestu. Kreďż˝u kilometri. Ide odliďż˝no, kilometar prije okreta na 36-om kilometru vata me Kuco pivajuďż˝i, a iza njega Goge, malo preblizu za moj ukus.

   Kreďż˝emo nazad, na kraj prvog kruga dolazin sa prosjekom od 32 kilometra na sat, javljan se Kaďż˝i koja sa ruba okretnog rodula slikaje i iden u drugi krug. Na okrepnoj stanici na okretu predviďż˝enom za treďż˝i krug stanen, minjan boce i mutin novu koliďż˝inu izotonika. Ponovo kreďż˝en, a neko zove. Pa onda i muďż˝ki glas viďż˝e ''Kuki!''.

   Pogledan i vidin Gogu, niďż˝ta mi jasno, djeluje mi u redu i nezabrinuta, pa nastavljam. I onda mi sine da je u Penalty Box-u - popila je ďż˝uti karton za draftanje pa mora mirovat u boksu osan minuti. Tu ne smiďż˝ sist, ni ist, ni pit.

   Ja vozin dalje, ali sa teďż˝koďż˝ama jer se diga maeďż˝tral i tuďż˝e u prsi. I to ne slabo. Prosjek pada na trideset do okreta, u povratku jeden drugi sendviďż˝ i veďż˝ poďż˝inje lagano koďż˝enje vrata. Sad se malo lakďż˝e vozi, ali sve je nekako teďż˝e. Pa proďż˝lo je 125 kilometri i mora bit tako!

   Vruďż˝e je, pije se, to mi nije drago jer mi se u drobu poďż˝inje muďż˝kat. Dolazin na okret na 136-om kilometru, na rodulu se skidan sa bajka kraj Kaďż˝e za poljubac, a ona misli da mi je ko zna ďż˝ta.

   Iden na zadnji kraďż˝i krug, vitar tuďż˝e u prsi, nije lako. Na okretu minjan boce i ďż˝utin se muďż˝no. Poďż˝elo mi se zijevat, dakle spavat i malo me muka. Stajen kraj jednoga zida, obavin potribu i zamalo me potira na povraďż˝anje, ali nema ďż˝ta izaďż˝.

   Nastavin ja dalje i u zonu ulazin za ďż˝est ipo uri bicikle. Raďż˝unan u grubo sa plivanjen i zonon san na sedan i ďż˝etrdeset, na sedan i pedeset poďż˝injen trkat. Dobro je, ali me joďż˝ muka.

   Poďż˝injen polako, osan ipo po kilometru, malo ďż˝etnje. Pijen kolu i od straja ne pijen gelove. ďż˝ujen vatromet, to je prvi uďż˝a u cilj.

   Ne znan ďż˝ta ďż˝e bit, daleko su ďż˝etrdeset i dva kilometra. Kuco se javlja, zavrďż˝ava prvi krug, ďż˝kare je isprid mene veďż˝ poďż˝eja drugi, Gogu ne vidin.

   Vruďż˝e je, sunce peďż˝e, likova raznih - ďż˝etaju, rastiďż˝u zgrďż˝ene noge, ima svega za vidit.

   Uglavnom iden od okrepe do okrepe - malo ďż˝etnje, pa trďż˝anje; vozin na koli i prolijen se vodon. Prvi krug je proďż˝a, na poďż˝etku me Kaďż˝a pita kako je, a ja govorin da ďż˝u ga zavrďż˝it makar i sa po noge - odma se pripala da mi nije ďż˝ta. Nije niďż˝ta, ali ako triba puzat, nema problema.

   Drugi krug - prelazi me ďż˝kare u zadnjem i Kuco u treďż˝em, Gogu joďż˝ nisan vidija.

   Pada mrak, kreďż˝en u treďż˝i krug. Viďż˝en Kaďż˝i da mi za zadnji krug doda dvi kole jer su na okrepama nestale.

   Bogajen one ďż˝ta in u Splitu sve smeta; te fali ovo, te fali ono, a ja ovde platija 350 euri startnine, a njima na petnaeston kilometru nestaje kole. Neka mi samo ko ďż˝ta viďż˝e reďż˝e.

   Kraj treďż˝eg kruga prelazi me Goge, ja polako za njon okriďż˝en u zadnji krug. Sad veďż˝ znan da ďż˝u doďż˝ do kraja, pa poďż˝injen brďż˝e trkat, tako da je mislim to moj najbolji krug.

   Pojavila se i kola na okrepi, tek sad pijen gel jer me nije briga - malo je do kraja.

   Sad i ja prelazin neke koji bauljaju po stazi. Ima jedan mraďż˝ni dio, ne pokriven ďż˝aruljama, pa me straj da ne upadnen nogon u rupu. Desilo se jednome isprid mene.

   Tu ďż˝etan i piďż˝in prema kraju, gledan neke koji tek poďż˝inju zadnji krug. Ja pun sebe prolazin kroz zonu i ulazin u cilj.

   13:52:neďż˝to.

   Ljubljenje, ďż˝estitke, medalja, Finisher majica, slikavanje. Iden neďż˝to popit i po stvari u zonu. Moji su veďż˝ krenili u hotel, pa je i meni priďż˝a jer san mokar, a malo je zafriďż˝kalo, veďż˝ je skoro jedanaest uri.

   Kupin stvari, na izlazu iz zone pregled jesi li uzeja svoje ili tuďż˝e. Guran biciklu do hotela i joďż˝ mi do glave ne dolazi ďż˝ta san sve proďż˝a.

   Tuďż˝, sidimo u dvoru. Evociraju se siďż˝anja.

   Goge govori da je ono kad me zvala bila u Penalty Box-u. Uvatilo je u zavjetrini za Kucon. Dobila kazne osan minuti - u prďż˝unu nesmiďż˝ sist, nesmiďż˝ ist, nesmiďż˝ pit i nesmiďż˝ govorit. Ka Jasenovac. Moďż˝da joj je zato posli godija odmor.

   Zezamo ďż˝karu, koji je iďż˝a ka lud i doďż˝a za neďż˝to viďż˝e od jedanaest ipo uri, da mu je dobar program treninga koji je sam sloďż˝ija. Toliko dobar da bi sad moga postat IronMan Coach i prodavat treninge i savjete. Predlaďż˝emo da Koce dobije popust od 50%.

   Priďż˝amo ďż˝ta nan se sve deďż˝avalo.

   Meni se desilo da jedno tri kilometra nisan moga dobit toďż˝an rezultat mnoďż˝eďż˝i 9 puta 7 za izraďż˝unat neko vrime koje san tija. Nikako i nikako. Za ne virovat. Sta mozak i samo noge radu.

   Ponoďż˝. Idemo leďż˝, glava je malo zbrkana, ali se oďż˝i same sklapaju, a jedino se ne mogu nikako napit. Usta suva non-stop.

   Zacrnilo se.

  

   PONEDILJAK - 03.10.2011.


   Po noďż˝i se diďż˝en pit dva puta. Dobro san spava. Probudili se svi u osan uri.

   Kuco je sinoďż˝ po zavrďż˝etku trke utrpa u sebe svu moguďż˝u spize koju je vidija u velikon ďż˝atoru di je bila okrepa. Naravno, ukrca je to ka kroz gurlu, pa ga po noďż˝i uvatila ďż˝garavica. Traďż˝i Gastale.

   ďż˝kare je izmuďż˝ka svoju kemiju i popija kavu, a Gogu boli grlo pa je jedva neďż˝to izila.

   Ja san sa Kaďż˝on platija po pet euri i upa na ďż˝vedski stol u hotelu. Ija san uru vrimena, poďż˝elo je sa suhomesnatim, sredina je bila topla jela, a za kraj smo meli dinju, zalivajuďż˝i to sa masu ďż˝usa i mlika sa kakaon. Propali bi brzo da in svi gosti ovoliko mogu izist.

   Gledan jednoga bidnoga Francuza, koji je isto trka, kako niza skale ide naopako, ka da se penje, jer ga kvadricepsi toliko bole da ne moďż˝e niza skale normalno. Vidiďż˝ odma ove ďż˝ta su trkali, svi nabadaju ka po jajima i sa grimasama na licu.

   Odluďż˝ujemo se iďż˝ okupat na plaďż˝u, malo se relaksirat, uvatit sunca i onda u jedan na proglaďż˝enje. Sve nas malo zatiďż˝u kvadricepsi, a Kuco ima i problem sa velikin ďż˝uljon od zavrnute biďż˝ve.

   Na ovi ďż˝ivot na plaďż˝i bi se moga naviknit, jedino ďż˝ta se sarbun svugdi zavlaďż˝i. Kate govori da ne zna kad je zadnji put bosa uďż˝la i izaďż˝la. I joďż˝ govori kako joj je Dejan (prijatelj Patrďż˝eviďż˝) reka da je duga ďż˝etnja po ovome grezome sarbunu dobra za piling. Ma vidi.

   Miďż˝emo se sa plaďż˝e i u bot smo u ďż˝atoru di je bija pasta party. Poďż˝inje proglaďż˝enje, gledamo rezultate na zidu. Dejan je treďż˝i, bit ďż˝e vike.

   Viďż˝tica je odusta na trkanju, noga ga zabolila pa je odusta jer nije moga bit dobar, a riskira je veďż˝u ozljedu. ďż˝teta, jer je ima drugi rezultat na bajku.

   Grah je bija dobar, a ďż˝kare je treďż˝eplasirani Hrvat. Naime, ďż˝ivkoviďż˝a je diskvalificiralo jer ga nije sinjalo da se pojavija u Penalty Box-u nakon ďż˝utog kartona.

   Dejan priďż˝a da je njemu bila teďż˝ka bicikla u vitar i da nije moga trďż˝at kako je tija jer je bilo vruďż˝e. Isto smo se derali kad se peja na postolje. Lipo - naďż˝ ďż˝ovik, a tako dobar.

   Na povratku ga zezamo da mu je lako kad mi stariji profiďż˝ima damo ďż˝est minuti fore i pustimo ih prije da ka nemaju guďż˝vu.

  Opraďż˝tamo se, Kate i ja u Titanic-a, a Kuco ,ďż˝kare i Goge na obid. Danas se jede meso. Proteini. Mi pod tuďż˝ i odmor, a oni na spizu.

   Posli se minjamo, pa se posli naďż˝e spize i njihova tuďż˝a nalazimo vanka - traďż˝imo suvenire i di ďż˝emo proslavit sve skupa , pa i danaďż˝nji ďż˝karin roďż˝endan.

   Naďż˝li smo lipo misto i uz priďż˝u ispraznili bokal sangrije, pa otiďż˝li nazad za u krpe.

   Kuco je prije spanja dobija i medicinski tretman za ogroman ďż˝ulj na nozi. Trebali smo jednu finiďż˝er medalju maznit i za Kaďż˝u. Za sve ďż˝ta je svima znaďż˝ila i uďż˝inila.

   Idemo leďż˝ jer je sutra plan obilazak Barce. Svih nas viďż˝e bole nego ujutro, ali se opet brzo zacrnilo.

  

   UTORAK - 04.10.2011.


   Doruďż˝ak u hotelu. Iďż˝li svi.

   Neki se proďż˝vercali u masi gostiju i uďż˝tedili po pet eura. Pogodite...Idemo na vlak. Ovi stvarno nisu normalni. Odma su uz dvista metri sarbuna stavili traďż˝nice i vozi vlak. Gledaďż˝ toplese i voziďż˝ se. Onde di nema sarbuna ni plaďż˝e nasuli su stinje da mogu stavit prugu.Lipi, brzi, klimatizirani vlak vozi jedno osamdeset kilometri do Barcelone i staje u svako misto. Ka da ide od Trogira pa do Omiďż˝a. Tiket za nas pet, poďż˝ i doďż˝, dvadesetosan euri i neďż˝to.

   To je malo viďż˝e od dvista kuna. Nas pet tamo i amo. Za jednoga jedan pravac dvadeset jedna-dvi kune. Pitan se koliko je karta za mirisni i vruďż˝i autobus do Trogira.

   Ovi vozi uru i kvarat i izaďż˝eďż˝ u centar na trg Catalunya. Tu smo sili u buseve za ture po Barci, jer ko bi sve obaďż˝a. Voze te od toďż˝ke do toďż˝ke, ti slikajeďż˝, ako oďż˝eďż˝ izaďż˝eďż˝, pogledaďż˝ i opet se ukrcaďż˝, pa nastaviďż˝.

   Dobijeďż˝ nove sluhe koje uďż˝tekaďż˝ u bus i sluďż˝aďż˝ predavanje o svakom detalju. Obilazili, slikali, vidili, na kraju proďż˝etali ďż˝uvenon La Rambla-om i uďż˝li na Pazar i Ribarnicu.

   E, to nemogu ispriďż˝at, to iman slike pa koga interesira neka pita, ali ja ne preporuďż˝an. Bolje da ne znate kako Pazar moďż˝e izgledat.

   Kreďż˝emo nazad, malo smo svi deďż˝vani, Goge najviďż˝e, a boli je i grlo.

   Kad smo doďż˝li doma, odma je legla, a nije iďż˝la sa nama rjeďż˝avat proteine, ďż˝ta je gadan sinjal, jer ta koliko moďż˝e izist, to se ne moďż˝e lako ispriďż˝at.

   Rjeďż˝ili smo raďż˝une u hotelu, izgubili jednu uru ipo za napunit kombi i brzo zaspali jer je buďż˝enje u ďż˝etri ipo.

  

   SRIJEDA - 05.10.2011.


   Kreďż˝emo u pet i kvarat. Mrak mrkli.

   Triba neko s menon priďż˝at, inaďż˝e ďż˝u zaspat, ali svi osin Kate spavaju. Koja ekipa. Samo su se primistili sa posteje na sic.

   Idu ilometri. Svako dvi ure stajen da ne bi zaspa, trďż˝uďż˝i do WC-a, za vidit ploďż˝ice i odma dalje. Ova Francuska je ogromna, a opet se ponavljaju smiďż˝ne stvari sa automatima za naplatu cestarine.

   Dejan Stoiljkovski ne moďż˝e doďż˝ na odmoriďż˝te poviďż˝e kneďż˝evine, pa mi sami stajemo i slikajemo Monako u izmaglici.

   Danas mi je puno lakďż˝e vozit u odnosu na prije ďż˝est dana. Ne bole me ni leďż˝a, ni vrat, ni niďż˝ta. Eto ti IronMan, a ja se boja kako ďż˝u nazad.

   Po Italiji joďż˝ veďż˝a guďż˝va nego na odlasku tako da smo teoriju o neradu samo potvrdili.

   Idemo po planu i ulazimo u Anconu za 14 uri, staje se u samoposlugu kupit zadnje sitnice, ďż˝ekiramo karte i po kompliciranome portu dolazimo do Marka plemenitog Pola, krcamo se i vatamo busiju u salonu-kavani.

   Kuco pije ďż˝aj kao pomoďż˝ u rjeďż˝avanju problema nastalih od miďż˝anja jogurta i ďż˝usa od naranďż˝e. To je ka da ideďż˝ ist, recimo ciklu sa nutelon.

   ďż˝kare je na pivi, Kaďż˝a na voďż˝nom ďż˝usu, a Goge i ja idemo izist po jednu juvu od povrďż˝a.

   Kamarijer me ďż˝udno gleda kad naruďż˝ujen, dobra je ka dekot i zamalo smo udrili repete, ali bilo bi puno. Kaďż˝a nas je doďż˝la i slikat.

   Poslali smo poruku Paviďż˝u da sutra oďż˝ekujemo doďż˝ek. Iman vrimena ovo napisat, ali jedva jer san veďż˝ satran. ďż˝ena me napada da san gori od Servantesa, da s nikin ne govorin. Posluďż˝at ďż˝u je i ovo zavrďż˝it za danas, ali ďż˝e onda ona uzet komp za pregledat fotografije, pa ko onda s kin neďż˝e govorit.

   Sutra je kraj.

  

   SRIJEDA - 05.10.2011.


   Doďż˝li smo.

   Pijemo na brodu zadnju zajedniďż˝ku kavu. Carina nas gleda, mogu gledat koliko oďż˝e, nemamo niďż˝ta. Idemo na polazni parking.

   Sliďż˝na ekipa, od kojih su neki neprepoznatljivi - tajnik se obrija, ne pitamo jel' za nas ili sutra za roďż˝endan.

   ďż˝estitke. ďż˝ampanjac Goge naslonila na pod do kola, dolazi opozicija, a ďż˝ampanja okine sama i po ga se prolije po podu. Pave nije niďż˝ta kriv, drago nan je ďż˝ta je s nama.

   Popili smo po guc, izvadili stvari, slikali se u finiďż˝er majicama i krenili na kavu.

   Intrigiraju nas neke druge utrke.Poďż˝inje se planirat za dogodine odlazak u ___________.


   Dosta je bilo.

   Da vidimo ostale. Sad van je lakďż˝e...